Veleposlaništvo RS Sarajevo /Novice /
26.03.2019  

Maruša Štibelj - Lai Lai svet

MARUŠA ŠTIBELJ

Lai Lai svet


Mednarodna kulturna manifestacija "Zeničko proljeće"/"Zenička pomlad" letos poteka od 20. marca do 12. aprila.V okviru te manifestacije si bodo 10. aprila 2019 obiskovalci Mestne galerije Muzeja mesta Zenica - Sinagoga lahko ogledali likovna dela  Maruše Štibelj, umetnice rojene v Kranju leta 1986.

O njenem delu je umetniška zgodovinarka Melita Ažman zapisala:

"Maruša Štibelj je svojo umetniško pot in zadoščenje našla v kolažu. Iz njega črpa moč in le-ta ji daje navdih, v katerem se razpirajo neštete možnosti umetniškega izražanja. Kolaž, ki sicer predstavlja pomembno tehniko prejšnjega stoletja, je v vmesnem času izgubil na svoji moči. Zdaj pa se ponovno vrača v polnem zamahu. Njegovi privrženci so v njem našli, tisti čar otroške igrivosti, ki je z leti izpuhtel. Izkoriščanje različnih materialov pa je dodatno izoblikovalo samo prezentacijo, tako v vidnem kot otipljivem smislu. Če je včasih glavno točko predstavljala fizična združitev posameznih delov v zaključeno celoto, pa ta danes postaja vse bolj podvržena računalniško podrejeni sestavi posameznega dela. Izgublja se afiniteta do materialnega in poudarja prečiščenost ter zlitost v zaključeno enoplastno celoto, kot da posamezni deli že od nekdaj bivajo v sožitju in slogi.
Tokratni cikel ali sklop del Maruše Štibelj je svet ogledal že v začetku letošnjega leta. Tedaj je bil del multimedijske instalacije oziroma videospota za skladbo Lai Lai svet, projekta Bordo, za katerega je tudi nastal. Torej je njegov pomen podvržen spajanju videa, glasbe in optične iluzije. Gre za nov pristop k delu, ki pa ne predstavlja prvega takšnega poskusa, temveč je ta že drugi. Pri tem je vloga umetnice ustvariti kolaž ter ga povezati v smiselno animacijo, s katero poskuša posredovati nežnost, otožnost, hrepenenje ter spoznanje, ki ga opeva sama skladba. To lahko povežemo z virtualnim svetom digitalnih medijev in bežeče podobe. Zdaj pa bo to nadomestil sklop del, v smislu tihega, mirujočega prostorskega gosta. Na vsakem koraku nas bo vabil v svoj svet, le s sliko brez prvotne zgodbe in glasbenega ozadja, ki bi nas sicer omamila s svojo retorično obarvano izpovedjo in odvrnila od samega bistva.

Podobe ali kolažni izseki združeni na sliki, so vzeti iz spletnih platform, ki nudijo različne fotografije namenjene vsestranski uporabi. S tem se distancira od klasičnega kolaža in lepljenja posameznih elementov na površino. Ne gre za precizno stapljajočo tehniko, temveč za preprosto združevanje. Tu Maruša Štibelj kaže znake raziskovanja in odkrivanja samega postopka ter procesa računalniške obdelave posameznih fotografij. Celotno zgodbo gradi na osrednji komponenti, v kateri prevlada morska pokrajina. Simboliko le-te pa določi že sam izbor omejenega barvnega spektra, v prelivanju sivo-modre barve različnih odtenkov, kot tudi krem in peščene barve. Občutimo lahkotno vzdušje, sproščenost, tišino, a hkrati tudi neko kompleksno dramatično zasanjano konotacijo. Večina del nastopi v kombinaciji morja in neba. Oba simbolizirata neskončnost ter nakazujeta brezmejni prostor. Sivo barvo pa razumemo kot prehod med znanim in neznanim. Vse to predstavlja narativno nadnaravno stvarnost, ki jo preplavijo nenavadni razpleti in kombinacijske rešitve. Le-te so vidne že v sami postavitvi v prostor, kamor umetnica umešča vse elemente, z namenom v delu prikazati dinamično noto in s tem povezano željo po premikanju. V večini primerov vidimo en del zgodbe v prvem planu ali v spodnjem pasu slike in drugega v ozadju ali zgornjem pasu slike. Tako prvo kot drugo dejanje pa vsebuje en element namigujoč na gibanje. Med njimi najdemo živali: slona, konja, tigra, zajca, noja, ptice, ribe in meduzo, kot tudi človeka. Slednji sicer nastopa v bolj ali manj statični podobi, tihega opazovalca in pozerja. Imamo pa dve izrazito izstopajoči figuri v gibanju, med kateri spadata leteča ženska z balonom ter vrvohodec. Ravno tako zasledimo, da so protagonisti različnih starosti in se tako gibajo od otroka vse do zrele osebe. Oblačila pa kažejo na časovno opredeljenost, ki je daleč od moderne. Zanimiva je uporaba simbolike časa, tako v uri, kot regratovi lučki. Oboje se namreč navezuje na minljivost in ponovno rojstvo ali na odhod in nov začetek. To pa se sovpada tudi s sliko otoka privezanega na pomol, ki je kot riba na trnku, torej v našem dosegu in asociira možnost ali priložnost, ki se ponuja. Z mračno golo pokrajino, iz katere je posrkano življenje pa naznanja, da je čas za odhod in spremembo. Tako se simbolični elementi kar vrstijo. V podobi školjke prepoznamo rojstvo. Prehojeno pot povežemo s simboliko stopnic, ki so kot lebdeči iluzionistični elementi, vodeči od točke A do B. Beg ali odhod v drugi svet nakazuje na eni strani ladja v pristanišču, na drugi ženska, ki leti ob pomoči oblaka ali pa ženska, ki jo nosi noj. Spomini na otroštvo pa odmevajo v podobi peščenega gradu. V njem pa lahko razberemo tudi sanje o nemogočem, kot asociacijo na grad v oblakih in pričakovanja, ki se na koncu razblinijo. A že v naslednjem elementu z žarečo žarnico, se pojavi moč razsvetljenja. Svetilnik pa je kot naš stalni spremljevalec, po katerem se lahko orientiramo ali pa nas le-ta varno vodi po naši poti. Na koncu pa so tu še ptice, kot simbol selitve in duhovne vsebine, kažejo na odmik od zemeljskega, ki se vse bolj nagiba k duhovni sferi. Seveda pa tudi druge živali v sebi nosijo simbolično zgodbo, če omenim samo zajca kot simbol plodnosti in ponovnega rojstva ter slona kot simbola sreče, ki si jo vsak želi najti in zadržati.
Maruša Štibelj s svojo mladostno in igrivo naravo ter zastrtostjo v svet tam zunaj, odkriva neke vrste lahkotno, sproščeno, do neke meje neobremenjeno ter z domišljijo obarvano pripoved surrealnega sveta. Sveta kjer se vse preliva v iluzionistično nedotakljivem preprostem utripu človeka, popotnika in iskalca. Skozi vsa dela se veje občutek, osamljenosti na meji otožnega in upanja. Odpira se paralelni svet polen spominov, v katerih išče samega sebe ter pot v neznano."

 

MARUŠA ŠTIBELJ

Lai Lai svijet

Međunarodna kulturna manifestacija "Zeničko proljeće" ove godine održava se od 20. marta do 12. aprila. U okviru ove manifestacije 10. aprila 2019. u Gradskoj galeriji Muzeja grada Zenice – Sinagoga posjetioci će imati priliku vidjeti umjetnička djela Maruše Štibelj, umjetnice rođene  u Kranju 1986.

O njenom radu historičarka umjetnosti Melita Ažman  je zapisala:

"Maruša Štibelj pronašla je svoj umjetnički put i zadovoljstvo u kolažu. Iz njega crpi snagu i on joj daje inspiraciju jer se upravo tu odvijaju bezbrojne mogućnosti umjetničkog izražavanja. Kolaž, koji zaista predstavlja važnu tehniku prošlog stoljeća, u međuvremenu je izgubio svoju moć. Sada se vraća u punom zamahu. Njegovi sljedbenici su u kolažu pronašli šarm djetinjstva koji je s godinama nestao. Upotreba raznih materijala dodatno je oblikovala samu prezentaciju, kako u vidljivom tako i u opipljivom smislu. Ako je nekada centralna točka bila fizičko ujedinjenje pojedinih dijelova u konačnu cjelinu, danas ona danas postaje sve više podložna kompjuterski podređenoj kompoziciji individualnog rada. Gubi se afinitet prema materijalnosti i naglašava se pročišćavanje i fuzija u konačnu jednoslojnu cjelinu, kao da su pojedinačni dijelovi uvijek bili u suživotu i slozi. Ovaj vremenski ciklus odnosno skup radova Maruše Štibelj ugledao je svijet početkom ove godine. U to vrijeme, bio je dio multimedijalne instalacije odnosno muzičkog spota za Lai Lai svijet, Bordo projekta, za kojega je također stvoren. Stoga, njegov je značaj podložan spajanju videa, muzike i optičke iluzije. Radi se o novom pristupu radu, koji ne predstavlja prvi takav pokušaj, već drugi. Pri tome je uloga umjetnice napraviti kolaž te ga povezati  u smislenu animaciju, kojom se pokušava posredovati nježnost, gorčina, čežnja te spoznaja koju će opjevati sama skladba. To možemo povezati sa virtualnim svijetom digitalnih medija i letećom slikom. Sada, će to zamijeniti skup djela, u smislu tihog, mirnog prostornog gosta. Na svakom koraku, on će nas pozvati u svoj svijet, samo sa slikom bez originalne priče i muzičke pozadine, koja bi nas inače zaslijepila svojim retorički obojenim tekstom te bi nas odvratila od same suštine.

Slike ili fragmenti kolaža kombinovani na slici preuzimaju se sa web platformi koje nude različite fotografije namijenjene raznovrsnoj upotrebi. Na ovaj način se udaljava od klasičnog kolaža i lijepljenja pojedinačnih elemenata na površinu. Ne radi se o tehnici preciznog stapanja, već jednostavnog spajanja. Ovdje Maruša Štibelj ukazuje na znakove istraživanja i otkrivanja samog postupka i procesa računalne obrade pojedinačnih fotografija. Čitava priča nadovezuje se na centralnu komponentu u kojoj prevladava morski pejzaž. Simbolika prethodnog određena je izborom ograničenog spektra boja, u pretapanju sivo-plave boje različitih nijansi, kao i kremastim i pjeskovitim bojama. Osjećamo jednostavnu atmosferu, opuštanje, tišinu i istovremeno kompleksan dramatično sanjarski nagovještaj. Većina radova pojavljuje se  u kombinaciji mora i neba. I jedno i drugo simboliziraju beskonačnost i ukazuju na prostor bez granica. Siva boja se shvaća kao prijelaz između poznatog i nepoznatog. Sve navedeno predstavlja narativnu natprirodnu stvarnost, preplavljenu neobičnim ispadima i kombinacionim rješenjima. Ona su vidljiva u samom rasporedu, u kojem umjetnica postavlja sve elemente, kako bi u radu pokazala notu dinamičnosti i u vezi s tim povezanu želju za kretanjem. U većini slučajeva vidimo jedan dio priče u prvom planu ili u donjem dijelu slike, a drugi u pozadini ili gornjem dijelu slike. I prvi i drugi čin sadrže jedan element koji teži pokretu. Među njima su i životinje: slon, konj, tigar, zec, noj, ptica, riba i meduza, kao i čovjek. Čovjek se uistinu pojavljuje u manje ili više statičnoj slici tihoga promatrača i pozera. Ali u pokretu se ističu naročito dvije figure, među kojima je leteća žena s balonom te hodač po žici. Upravo tako vidimo da su protagonisti različite starosti i da se kreću od djeteta sve do zrele osobe. Odjeća ukazuju na vremenski period koji je veoma dalek od modernog. Zanimljiva je i upotreba simbolike vremena kroz prikaz sata i maslačka. Oboje se odnosi na rađanje i preporod, ili na odlazak i novi početak. Ovo se poklapa i sa slikom otoka vezanog za mol, koji je kao riba na udici, to jest, unutar našeg dometa i asocira na ponudu ili priliku koja se nudi. Sa tamno ogoljenim pejzažom, iz kojeg je život iscrpljen, najavljuje se da je vrijeme za odlazak i promjenu. Dakle, simbolički elementi su na taj način uvršteni. U slici školjke prepoznajemo rođenje. Pređeni put koji povezujemo sa simbolikom stepenica koje su kao plutajući iluzionistički elementi vode od tačke A do točke B. Bijeg ili odlazak u drugi svet označava na jednoj strani lađa u luci, na drugoj žena koja leti uz pomoć oblaka, ili žena koju nosi noj. Sjećanja na djetinjstvo odjekuju u slici pješčanog dvorca. U njemu možemo razabrati i san o nemogućem, kao asocijaciju na dvorac u oblacima i očekivanja koja  na kraju nestaju. Ali već u sljedećem elementu sa svjetlećom sijalicom, javlja se snaga prosvjetljenja. Svjetionik je, kao naš stalni suputnik, po kojim se možemo orijentirati ili nas sigurno vodi po našem putu. Na kraju, tu su i ptice, kao simbol seljenja i duhovnog sadržaja, ukazuju na odstupanje od zemaljskog, koje sve više teži duhovnoj sferi. Naravno, i druge životinje nose u sebi simboličnu priču, ako spomenem samo zeca kao simbol plodnosti  i ponovnog rađanja i slona kao simbol sreće koju svi žele pronaći i zadržati. Maruša Štibelj, sa svojom mladenačkom i razigranom prirodom te prisutnošću u vanjskom svijetu, otkriva neke vrste lagano, opušteno, do neke granice neopterećeno i maštovito obojenu naraciju  nadrealnoga svijeta. Svijet u kojem se sve pretapa u iluziju nedodirljivu jednostavnom ritmu čovjeka, suputnika i tragača. Kroz sva djela postoji osjećaj usamljenosti na granici tužnoga i nadanja. Otvara se paralelni svijet sjećanja u kojima umjetnica traži sebe i put ka nepoznatom."